Амерички стафорд теријер

Амерички стафорд теријер, такође познат и као Стафорд, је раса пса средње величине са кратком длаком. То је једна од неколико раса познати као пит булови, те се дуго кроз историју и тако називали. Раних двадесетих године прошлог века овi пси су добили друштвени углед, те је 1936. године основан први клуб под називом Стафорд теријер. Па ипак, име је промењено како не би дошло до забуне са Стафордским бул теријером.

Амерички стафорд теријер је веома истрајан пас који воли да се игра. Способан је да цео дан проведе у игри и понављању одређених радњи, тако да је обука за њега природан и забаван процес који га не чини нервозним. Због своје уравнотежене нарави добро се показао као терапијски пас. Може му се приписати нетрпељивост према другим псима, али се то може кориговати правилним васпитањем и правовременом социјализацијом. Изузетно је храбар пас.

Немачка дога

Данска дога (немачка дога) као пасмина створена је у Средњем веку (у Немачкој). Као пас-чувар за дворце. Велики данац красио је многе дворце у Немачкој и сваки дворац је имао по више дога, данских дога. Проблеми у превођењу створили су од Немачке доге данску. Пре око 100 година имала је разне називе од бизмаркове доге, данска дога, тиграста, умлска па све до енглеске доге. Претеча данашње доге су булен баисери (пси који су се борили са биковима), ловачки пси и пси на лов за дивље свиње и медведе. Спој мастифа, енглеског кова, и ирског вучјег хрта учинили су га јаким, окретним и брзим. Постоје разни типови ових дога који су имали различита имена, али 1875. године на скупу у Берлину састављено од судија и одгајивача одлучено је да су разлике између пасмина неважне и да су они потекли од истог претка. Скуп под командом др. Боундиса донео је и одлуку да ће се пасмине ујединити под једним називом - немачка дога. Пасмина је пласирана већ 1880. године под именом које је донето на скупу. На изложби у Берлину такође је представљен стандард доге.

Немачка дога при великом снагом огромном и мишићавом телу и опасном изгледу заједно са мирноћом и племенитошћу. Дужина тела код мужјака може бити до 5% већа од висине гребена, а код женки 10%. Висина мужјака је од 80 cm, а женки од 72 cm. Горња граница висине није одређена.

Ротвајлер

Ротвајлер (нем. Rottweiler) је раса домаћег пса из групе пинчера, шнауцера, молоса, швајцарских пастирских паса.^[1] Ротвајлери су врло цењени пси и често се држе као љубимци због своје високе интелигенције, неустрашивости и велике повезаности са власником. Познат је и као месарски пас (нем. Rottweiler Metzgerhund) јер се, наводно у граду Ротвајл, одакле им потиче назив ротвајлер, налазила и значајна корпорација месара који су за своје потребе користили ротвајлера. ^[2]

Занимљиво је да од свих раса паса, најјачи угриз има управо ротвајлер. Захваљујући својим широким јаким чељустима, најјачи измерени угриз износи 250 kg/cm².

Тренутно га користе у аустријској полицији. Смирен, одан и паметан, стрпљив је са децом, али може да буде крволочан са странцима. Уопштено говорећи, својом пропорционалном статуром, ротвајлер даје утисак мишићавог, снажног, гипког и издржљивог пса. Врат је јак, рамена су импресивне ширине, док је тело набијено.^[2]

Ротвајлер је данас друга најпопуларнија раса у САД.

Амерички пит бул теријер

Амерички пит бул теријер (АПБТ) је потомак оригиналног енглеског булдога и енглеског теријера. Циљ узгоја је био рад-перформанс. АПБТ је крајње атлетски пас, прилагодљив, нежан, интелигентан, жељан да удовољи, породичан пас. Храбар, одлучан, равнодушан према физичком болу, тврдоглав, истрајан у превазилажењу било којег изазова, пит бул је без премца у свету паса. Иако је АПБТ некада био национални симбол храбрости и поноса, раса је данас у великој мери погрешно схваћена.

Иако је АПБТ историјски гајен за борбу са биковима, касније, и са другим псима, добро васпитани пит бул има стабилан темперамент, супротно популарном веровању, није агресиван према људима. Али се дешава да су агресивни према другим псима, обично онима који им могу представљати претњу, а то су углавном далеко већи пси од њих самих, такође и агресивни.

Данас многи укрвљују пит булове не би ли добили псе који личе психофизички у већем проценту на циљаног пса (претка), али прекомерно укрвљавање (инцест) доводи до паса који су понекад физички уназађени (лоша) укрвљавања, а понекад агресивни према људима. Дакле, заједно са својом одлучношћу и снагом, АПБТ није пас за било кога, јер изискује тренинг и социјализацију од почетка. Иако неки питови могу бити сумњичави према странцима, као и већина паса, и да ће заштитити своје вољене ако је неопходно, генерално се не истичу као пси чувари. Ако је ваш главни разлог за узимање овог пса за заштиту, одбрану или напад, можда је боље да набавите Ротвајлера, Добермана или Немачког Овчара.

Доберман

Доберман или доберман пинчер је пас настао мешањем више раса паса. Доберман се обично користи као пас чувар или полицијски пас, и има репутацију пса оданог породици и господару. Пошто се доберман најчешће користи као пас чувар, и због неких његових улога на филмском платну, многи људи се плаше добермана; многи не разумеју какав је он у ствари. У суштини, доберман је ,интелигентан и пажљив пас који напада само кад осети да је његово власништво или породица у опасности.

Женка добермана је до гребена висока око 65-70 центиметара и тешка 32 до 36 килограма, док је за мужјаке стандард висина до гребена леђа 71 до 76 cm (толеранција +2 cm) а тежина 41 kg.